Šaka predstavlja poseban deo tela koji ima ogromnu funkciju. Svaki funkcionalan nedostatak remeti svakodnevicu i brojne zadatke koje obavljamo upravo našim šakama.
Znaci starenja se takodje prepoznaju na njima te postoje procedure kojima se ovi znaci mogu efikasno ublažiti.
Kompresivne neuropatije
Predstavljaju patoloska stanja u u kojima periferni nervi gornjih ekstremiteta bivaju komprimovani u nerastegljivim koštano- vezivnim i mišićno-vezivnim kanalima kroz koje prolaze. Povećanje pritiska u ovim kanalima dovodi do oštećenja nerava i jakog bola. Mnogobrojni razlozi uzrokuju kompresivne neuropatije i mogu biti anatomske, posturalne, razvojne, inflamatorne, traumatske i metaboličke prirode. Simptomi koji nastaju mogu biti vrlo različiti od tranzitornih parestezija do kompletnog ostećenja nervne funkcije.
1. Sindrom karpalnog tunela
Sindrom karpalnog tunela nastaje prilikom pritiska na n.medijanus u karpalnom tunelu. Najmanje povećanje tkivne mase iz odredjenog razloga moze uzrokovati kompresiju i ishemiju nerva. Češći je kod žena u menopauzi,, trudnoći, obolelih od reumatoidnog artritisa. Simptomi koji nastaju kao posledica kompresije ovog nerva su bol, parestezije i hipoestezije u predelu prva tri prsta.
Lečenje
Sindrom karpalnog tunela se leči hirurški. U regionalnoj anesteziji, kroz rez u nivou ručnog zgloba, preseca se fleksorni retinakulum ručnog zgloba čime se nerv oslobadja pritiska i simptomi se povlače. Operacija traje oko 30 minuta, bolnica se napušta istog dana, konci se skidaju nakon deset dana.
2. Sindrom pronatora
Kod ovog sindroma kompresija n.medianusa nastaje u visini m.pronatora teresa tj.u nivou lakta. Simptomi koji ga karakterišu su bol na fleksornoj strani podlaktice, senzorni deficit palca i prva tri prsta , totalni i delimični gubitak fleksije proksimalnog interfalangealnog zgloba palca. Simptomi se pojačavaju sa fizičkom aktivnošću. Hirurška terapija obuhvata dekompresiju nerva u nivou mišića pronatora teresa. Lakat je imobilisan u blago savijenom položaju nedelju dana, posle koje se počinje sa fizikalnom terapijom.
3. Prednji interosealni sindrom, kompresija grane n.medianusa-n.interosseus
Sindrom karakteriše blag, duboki bol u podlaktici koji se pogoršava sa fizičkom aktivnošću, a smiruje u miru. Senzorni ispadi prstiju mogu biti odsutni, a glavna karakteristika je slabosti mišića fleksora palca i kaziprsta ( m.flexor pollicis longus i m.flexor profundus indicis ). Lečenje je hirurško, podrazumeva oslobadjanje nerva od kompresije. Poboljšanje funkcije se javlja već u prva dva do tri meseca.
Mallet Finger/Čekićast Prst
Najčešće nastajezbog rupture distalnoj pripoja ekstenzorne tetive sa sledstvenim čekićastimm deformitetom. Leči se imobilizacijom sa prstom u blagoj hiperekstenziji u trajanju od 8 nedelja.
Butonijeova lezija
predstavlja rupturu centralnog dela ekstenzorne tetive koja se pripaja na bazi medijalne falange.Nastaje deformitet u vidu flrksije proksimalnog interfalangealnog zgloba i hiperekstenzije distalnog interfalangealnog zgloba. Lečenje je uglavnom konzervativno u trajanju od 6 nedelja.
Trigger Finger-Škljocavi Prsti
(digitalni stenozirajući tenovaginitis) predstavlja pojavu otežane ekstenzije (pružanja) prstiju praćene zvučnim fenomenom škljocanja. Nastaje zbog disproporcije između fleksornih tetiva i tetivne ovojnice. Češće se javlja kod žena, a najčešće su zahvaćeni III i IV prst. Operativno lečenje je efiksano i dovodi to trajnog izlečenja.
Dekervenov Stenozantni Tenovaginitis (Morbus De Quervain’s)
Bolest nastaje posle dogotrajnih pokreta palca kada se tetivne ovojnice mišića palca usled trenja, zapaljenski promene. Izraz „tendinitis“ označava određeni zapaljenski proces i posledični otok.
Ovo zadebljanje tetiva uzrokuje bol, koji zrači ka podlaktici i otok u predelu korena palca. Simptomi se naročito naglašavaju kod formiranja pesnice, hvatanja ili okretanja zgloba. Nastaje kod žena starih 40-50 godina koje su intenzivnije koristile palac, često je povezan sa trudnoćom, inflamatronim artritisom i reumatskim bolestima. Dijagnoza se postavlja Finkelštajnovim testom-šaka se formira u pesnicu sa prstima prekopalca, a zglob se savija ka malom prstu. Ovaj test je izuzetno bolan kod osoba sa Dekervenovim tenovaginitisom.
Terapija:
prekid aktivnosti
imobilizacija
medikamentozna terapija antiinflamatornim lekovima
injekcije kortikosteroida
hirurško lečenje koje se sastoji u otvaranju kompartmenta -prostora kako bi se otečene tetive oslobodile.
Dipitrenova kontraktura
Osnovu ovog patološkog stanja čini kontraktura palmarne fascije odn.fibrodisplazija subkutanog palmarnog vezivnog tkiva koja formira čvorove i trake, pa nastaje fleksiona kontraktura zahvaćenih prstiju.
Češće obolevaju muškarci izmedju 40 i 60 godina, a najčešće su zahvaćeni IV i V prst, pa I interdigitalna komisura. Na dlanu se javljaju čvorasta zadebljanja, ponekad i bol, a vrlo često su zahvaćene obe šake. Koža u nivou kontraktura je debela, čvrsta i nepokretna zbog nedostatka potkožnog masnog tkiva. Lečenje je operativno kada se hirurškom ekscizijom uklanja patološki izmenjeno palmarno potkožno tkivo koje uzrokuje kontrakturu.
Benigni tumori
1. GIGANTOCELULARNI TUMOR tetivnih ovojnica je benignog porekla, ali ima visoku stopu recidiviteta. Najčešće se javlja na palmarnoj strani prstiju, a predstavlja spororastući tumor.
2. GLOMUS TUMORI se često nalaze u nokatnom ležištu i daju klasičan trijas simptoma- bol, palpatorna osetljivot i osetljivost na hladnoću.
3. ENHONDROMI predstavljaju najdestruktivnije benigne koštane tumore koji obično zahvataju proksimalnu falangu prsta. Često prouzrokuju patološki prelom.
4. LIPOMI se javljaju obično u ženskih osoba između 30 i 60 godine. Mobilni su i bezbolni i kada se uvećaju mogu da dovedu do kompresivnih neuropatije.
Tumorolike tvorevine
1. GANGLIONI-HIGROMI su najčešći tumefakti na šaci. Ove promene su mekane i bezbolne. Lečenje se sastojiu aspiraciji sadržaja, ali sa 50 % pojave recidiva ili hirurškom odstranjivanju posle čega je recidiv takodje moguć ali u manjem procentu.
2. MUKUSNE CISTE se javljaju na dorzumu distalnog interfalangealnog zgloba, a često su povezani sa osteoartrozom.
Kongenitalne (urodjene) anomalije šake mogu se javiti u različitim oblicima – od poremećaja u formiranju delova ili njihovom diferentovanju, duplikacijama, preteranog ili nedovoljnog rasta kao i raznim generalizovanim abnormalnostima skeleta. Čak 50% kongenitalnih anomalija šake otpada na polidaktilije i sindaktilije.
Polidaktilija
označava postojanje prekobrojnog prsta, koji se najčešće javlja u području malog ili 5. prsta šake ili u području palca. Prekobrojni prst može biti samo privezak mekog tkiva ili može sadržati sve koštane, tetivne i neurovaskularne strukture poput normalnog prsta. Lečenje je hirurško i preporučuje se u 1. godini života radi postizanja optimalne funkcije šake.
Sindaktilija
je urođena anomalija koja označava spojene, srasle prste u deteta. Javlja se u 1 od 1000 živorođene djece, a dva puta češća u dečaka. Može biti inkompletna ili kompletna, a najčešće su srasli 3. i 4. prst. Leči se hirurški u uzrastu od 6. meseci do 4. godine zavisno od tipa sindaktilije.U prvom hirurškom postupku oslobađa se samo jedna strana prsta, a plastično-rekonstrukcijski postupak obuhvata multiple «Z»-plastike i primenu slobodnih kožnih transplantata pune debljine kože kako bi se šaka u celini rekonstruisala.
Adaktilija
predstavlja kongenitalni nedostatak prstiju, dok afalangija predstavlja nedostatak falangi. Leči se produženjem prstiju ili transplantacijom ( mikrohirurškom ) prsta sa noge na ruku.
Preterani rast (gigantizam)
predstavlja patološko proširenje skeleta i mekotkivnog omotača prstiju, dok hipoplazija (nedovoljan rast) najčešće zahvata palac koji je smanjen i nedovoljno razvijen. Lečenje je hirurško i neophodno je kreiranje novog palca policizacijom (transpozicija nekog od prstiju na mesto palca).
Povrede šake možemo grubo podeliti u:
Najčešći mehanizam preloma kostiju nastaju posle pada ili udarca u šaku. Direktni udarci često prouzrokuju prelom jedne ili više metakarpalnih kostiju, a prelomi su najčešće poprečni, a izuzetno spiralni. Veliki broj preloma se leči konzervativno – postavljanjem gipsane longete u trajanju od tri nedelje. Ako je dislokacija veća, neophodno je operativno lečenje.
“Bokserski prelom” ili prelom ” lošeg uličnog borca” je prelom do kog najčešće dolazi u tučama. Dolazi do preloma vrata V metakarpalne kosti neadekvatnim udarcem. Leči se imobilizacijom u trajanju od 3 do 4 nedelje ili je potrebna repozicija preloma kod veće angulacije.
Česti su prelomi i kostiju prstiju, naročito proksimalne i medijalne falange. Prelomi se uglavnom leče repozicijom i fiksacijom.
Za dijagnostiku svih ovih preloma i dalju terapiju, neophodno je načiniti odgovarajući rentgenski snimak povredjene šake.
U šaci se mogu javiti karpometakarpalna, metakarpofalangealna i interfalangealna iščašenja. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom u radiografsku potvrdu. Većina povreda se lako reponira i imobiliše protektivnom longetom.
