Operacije kojima se mogu otkloniti određeni urogenitalni urođeni deformiteti ili nefukcionalnosti su brojne, i njima se mogu eliminisati mnoge nesigurnosti.

Transseksualna hirurgija predstavlja najfiniji spoj plastične i urogenitalne hirurgije.

Urogenitalna i transseksualna hirurgija

Povećanje penisa

Procedure povećanja penisa podrazumevaju hirurške tehnike kojim se muški polni organ uvećava u širini ili u dužini.

Postoji nekoliko metoda povećanja muškog polnog organa. Prosečno, od 1/3 do ½ penisa se nalazi u telu vezano za pubičnu kost. Jedna od metoda produženja penisa se bazira na oslobađanju fundiformnog i suspenzornog ligamenta koji povezuju erektilna tela penisa sa pubičnom kosti. Ova tehnika se naziva ligamentoliza i obezbeđuje da deo penisa koji je bio uvučen unutar tela, bude oslobodjen, a penis postaje duži za oko 2-3 cm.

Rezultati intervencije zavise od nekoliko faktora. Razlika u dužini će biti veća kod pacijenata sa većim penisom jer obično se i u telu nalazi više tkiva koje se intervencijom oslobodi nego kod pacijenata sa manjim penisom. Takodje, ukoliko ima više masnog tkiva u pubičnoj regiji, ono može prikriti deo penisa i time umanjiti rezultat. Zato se često uradi i liposukcija ove regije.

Nakon intervencije, važno je koristiti tzv. vakuum aparate kako bi se postigao najbolji mogući rezultat.

Zakrivljen penis – Kurvatura

Zakrivljen penis je veoma česta pojava i može bili ili urođena ili stečena.

Može nastati bilo gde na telu penisa i skretati ga u svakom pravcu. Urođena krivina penisa može biti nadole i uzrokovana je ožiljnim tkivom lokalizovanim ispod površine penisa ili može biti bočna (lateralna) u levo ili u desno uzrokovana nejednakom dužinom erektilnih tela penisa.

Stečena krivina penisa je uzrokovana obolenjem koje se naziva PEJRONIJEVA BOLEST, a rezultuje stvaranjem ožiljnog tkiva na samim erektilnim telima penisa. Tokom erekcije, ožiljno tkivo ograničava širenje ovog dela penisa a time i krivljenje penisa u jednu stranu.

Hirurška tehnika lečenja ovog problema podrazumeva stavljanje određenjih šavova duž tela penisa kako bi se polni organ povukao na stranu suprotnu od krivine. Ova metoda nekad može izazvati blago skraćenje penisa, te se često kombinuje sa tehnikom uvećanja polnog organa.

Pejronijeva bolest

Pejronijeva bolest se karakteriše stvaranjem čvrstog tkiva (fibroza) na penisu (tunica albuginea) koje uzrokuje bol, zakrivljenje i deformaciju penisa, obično tokom erekcije.

Hirurško lečenje obuhvata nekoliko metoda. Jednostavnija podrazumeva postavljanje šavova po telu penisa do njegovog potpunog ispravljanja i ova metoda je preporučljiva ukoliko ne postoji velika krivina do 90%.

Složenija procedura podrazumeva uklanjanje ovih čvrstih, fibroznih ploča i ispravljanje penisa a defekt se pokriva specijalnim graftovima.

Ponekad je neophodno i ugraditi penilnu protezu, ukoliko je erekcija oslabljena.

Epispadija

Epispadija predstavlja urođenu urogenitalnu anomaliju kod koje se spoljašnji otvor mokraćne cevi (uretre) nalazi na dorzalnoj-gornjoj strani penisa. Anomalija se karakteriše postojanjem široko zjapeće ploče na gornjoj strani tela penisa, dok se na donjoj nalazi višak kože i prekriva glans. Često se razvija inkontinencija-nemogućnost zadržavanja mokraće, a najčešće udružene anomalije su kriptorhizam (nespušteni testisi) i nastanak preponske kile. Kod odraslih su seksualni odnosi praktično nemogući jer je penis priljubljen uz prednji trbušni zid.

Kod žena se ređe javlja, a manifestuje se kratkom rascepljenom mokraćnom cevi i bifidnim klitorisom. Epispadija je često udružena sa ekstrofijom mokraćne bešike.

Optimalno vreme za hiruršku korekciju je oko druge godine života.

Hirurško lečenje podrazumeva korekciju krivine penisa, rekonstrukciju dela mokraćne cevi koji nedostaje i postizanje normalnog izgleda spoljašnih genitalija. Neophodna je kompletna rekonstrukcija svih delova penisa uz rešavanje inkontinencije.

Hipospadija

Hipospadija predstavlja jednu od najčešćih urođenih anomalija urogenitalnog sistema kod koje se spoljašnji otvor mokraćne cevi otvara na donjoj (ventralnoj) strani penisa. Takođe, koža penisa nije pravilno raspoređena već sa donje nedostaje prepucijum, a sa gornje strane postoji višak kože koji kao kapuljača prekriva glans. Frenulum gotovo uvek nedostaje. Prema mestu otvaranja meatusa mokraćne cevi, hipospadije se dele na:

1. glandijalne
2. koronalne
3. penilne
4. penoskrotalne
5. skrotalne
6. perinealne

Često se javlja i kurvatura penisa, uzrokovana disproporcijom u rastu erektilnih tela penisa. Najčešći simptomi predstavljaju bol pri mokrenju i česte urinarne infekcije, a postojanje krivine penisa uzrokuje otežan koitus.

Cilj hirurškog lečenja podrazumeva rešavanje kurvature, rekonstrukciju mokraćne cevi i njenog otvora na vrhu penisa i korekciju kože penisa i skrotuma.

Ekstrofija mokraćne bešike

Ekstrofija mokraćne bešike predstavlja nedostatak dela prednjeg trbušnog zida, udružen sa manjim ili većim defektom zida mokraćne bešike. Nastaje kao posledica embrionalnog razvoja, a zbog razdvojenih pubičnih kostiju, javlja se i razdvojenost (dijastaza) mišića prednjeg trbušnog zida. Ova anomalija može biti praćena preponskim kilama ili kriptorhizmom (nespušteni testisi). Kod dečaka je udružena sa malim, epispadičnim penisom, a kod devojčica postoji epispadija sa bifidnim klitorisom.

Najčešći simptomi predstavljaju stalno oticanje urina iz uretralnih ušća što dovodi do iritacije sluzokože bešike i okolne kože, a zbog poremećaja statike karličnog pojasa, kod dece je prepoznatljiv tzv. patkasti hod.

Hirurško lečenje podrazumeva rekonstrukciju bešike i genitalija. Neophodno je približiti razdvojene pubične kosti i mišiće prednjeg trbušnog zida i zatvaranje prednjeg trbušnog zida. Ponekad se mokraćna bešika formira korišćenjem određenih segmenata gastrointestinalnog trakta. Glavni cilj predstavlja očuvanje funkcije bubrega, formiranje normalne mokraćne bešike i kontinencija, kao i stvaranje normalnog izgleda spoljašnih genitalija.

Labioplastika

Uvećane male ili velike usne predstavljaju estetski, psihoseksualan i funkcionalan problem kod žena. Često nastaje bol prilikom seksualnih odnosa, hronična iritacija i ne može se održavati adekvatna higijena. Uvećane male usne su uglavnom urođeni problem, a nastaju i zbog hormonske terapije, nakon porođaja ili kao posledica povrede.

Hirurškom tehnikom se odstrani višak i ukoliko je neophodno učini dodatna rekonstrukcija malih usana ili koriguje asimetrija.

Ukopan penis

Ukopan penis predstavlja pojavu kod koje je normalan penis sakriven, ukopan u kožu pubične regije čime je znatno smanjena njegova dužina, a uzroci su ili nedostatak kože tela penisa ili višak masnog tkiva pubične regije. Takođe može nastati nakom preterane cirkumcizije odnosno nedostatka kože.

Ukopan penis predstavlja funkcionalni, estetski i psihološki problem.

Cilj hirurške intervencije je da se prepucijum iskoristi kako bi se pokrio penis u celini. Ponekad se najbolji efekat postiže uz liposukciju – uklanjanje potkožnog masnog tkiva pubične regije. Intervencija se kompletira eksteriorizacijom čitavom tela penisa i dodatnom rekonstrukcijom penopubičnih i penoskrotalnih uglova.

Rekonstrukcija kože penisa

Fimoza

Fimoza je otežano ili potpuno onemogućeno prevlačenje kožice preko glansa penisa, a bolest može biti urođena ili stečena. Glans penisa se ne može osloboditi-nekada samo pri erekciji, a nekada i u opuštenom stanju. Pored toga postoji i situacija kada je uzica (frenulum) sa donje strane glansa kratka pa pri prevlačenju kožice ta uzica vuče glans penisa nadole i stvara bol i smeta normalnom odvijanju seksualnog odnosa. Frenulum često puca pri čemu se stvaraju bolne ranice koje teško zarastaju, a kada zarastu može doći do još većeg skraćenja frenuluma. Stečena fimoza nastaje usled ožiljavanja i sužavanja prepucijuma nakon zapaljenskih procesa ili usled edema nakon akutnog zapaljenja. Zbog viška kože nastaje zastoj urina, ekskrecija smegme i sekundarna infekcija, što dovodi do hronične iritacije.

Cirkumcizija (obrezivanje) je hirurška tehnika kojom se delimično ili u celini odstrani višak kože, a izvodi se u lokalnoj anesteziji.

Parafimoza

Parafimoza je stanje kod koga se kožica ne može prevući nazad preko glansa i prekriti ga, već ostaje ispod glansa i čvrsto ga steže izazivajući bol i otok, a kod dugotrajnije čak i gangrenu.

Parafimoza nastaje najčešće nakon masturbacije ili seksualnih odnosa, dok je penis u erekciji, a može se desiti i kod dece (iako retko) npr. prilikom održavanja higijene ili nasilnog povlačenja fimozne kožice.

Cilj hirurške intervencije je da se kožica zareže i oslobodi glans. Ukoliko postoji gangrena, neophodno je radikalno obrezivanje kožice.

Hirurgija dojki kod transseksualaca

Cilj

Smanjivanje ili amputacija dojki i oblikovanje prirodnih, ravnih muških grudi (posle genitalne transformacije ženskog pola u muški).

Operativna tehnika

Mlečna žlezda i višak kože odstranjuju se kroz kružni rez oko bradavice. Aspiraciona drenaža se postavlja i ostaje 48 sati.

Trajanje procedure i anestezija

Operacija se izvodi u opštoj anesteziji u trajanju od 1,5 – 2 časa, u zavisnosti od veličine dojki.

Oporavak

Neophodno je nošenje elastičnog kompresivnog zavoja oko nedelju dana. Konci se uklanjaju postepeno izmedju 10. i 14. dana.

Retke komplikacije

Naborana koža oko bradavice, koja se postepeno potpuno gubi nakon nekoliko meseci.