KOMPRESIVNE NEUROPATIJE

Predstavljaju patoloska stanja u u kojima periferni nervi gornjih ekstremiteta bivaju komprimovani u nerastegljivim koštano- vezivnim i mišićno-vezivnim kanalima kroz koje prolaze. Povećanje pritiska u ovim kanalima dovodi do oštećenja nerava i jakog bola. Mnogobrojni razlozi uzrokuju  kompresivne neuropatije i mogu biti anatomske, posturalne, razvojne, inflamatorne, traumatske i metaboličke prirode. Simptomi koji nastaju mogu biti vrlo različiti od tranzitornih parestezija do kompletnog ostećenja nervne funkcije.

KOMPRESIJE  N. MEDIANUSA

1. Sindrom karpalnog tunela - Sindrom karpalnog tunela nastaje prilikom pritiska na n.medijanus u karpalnom tunelu. Najmanje povećanje tkivne mase iz odredjenog  razloga moze uzrokovati kompresiju i ishemiju nerva. Češći je kod žena u menopauzi,, trudnoći, obolelih od reumatoidnog artritisa. Simptomi koji nastaju kao posledica kompresije ovog nerva su bol, parestezije i hipoestezije u predelu prva tri prsta.

Lečenje
Sindrom karpalnog tunela se leči hirurški. U regionalnoj anesteziji, kroz rez u nivou ručnog zgloba, preseca se fleksorni retinakulum ručnog zgloba čime se nerv oslobadja pritiska i simptomi se povlače. Operacija traje oko 30 minuta, bolnica se napušta istog dana, konci se skidaju nakon deset dana.

2.Sindrom pronatora  - Kod ovog sindroma kompresija n.medianusa nastaje u visini m.pronatora teresa tj.u nivou lakta. Simptomi koji ga karakterišu su bol na fleksornoj strani podlaktice, senzorni deficit palca i prva tri prsta , totalni i delimični gubitak fleksije proksimalnog interfalangealnog zgloba palca. Simptomi se pojačavaju sa fizičkom aktivnošću. Hirurška terapija obuhvata dekompresiju nerva u nivou mišića pronatora teresa. Lakat je imobilisan u blago savijenom položaju nedelju dana, posle koje se počinje sa fizikalnom terapijom.

3.Prednji interosealni sindrom, kompresija grane n.medianusa-n.interosseus  - Sindrom karakteriše blag, duboki bol u podlaktici koji se pogoršava sa fizičkom  aktivnošću, a smiruje u miru. Senzorni ispadi prstiju mogu biti odsutni, a glavna karakteristika je slabosti mišića fleksora palca i kaziprsta ( m.flexor pollicis longus i m.flexor profundus indicis ). Lečenje je hirurško, podrazumeva oslobadjanje nerva od kompresije. Poboljšanje funkcije se javlja već u prva dva do tri meseca.